Biciklizam

Za mene je ovo jedna vrsta biciklizma koja u meni diže adrenalin i dok samo gledam te hrabre momke kako prkose sili gravitacije,svaka im čast.Voleo bih i ja da se oprobam pomalo u ovoj disciplini ali za sada su to samo želje,što zbog ne/kvaliteta bajsa,а i treba biti uvežban.Da bi se bavili ovim sportom pre svega morate imati vrlo kvalitetan bajs,znači jak,kvalitetan,manjeg rama,obima volana,ojačanih točkova i što je važno manje težine,to su sve renomirane marke bicikala .  I naravno  dobru žaštitna oprema igra veliku ulogu u svemu,jer pehovi ovde nisu dozvoljeni :D

Razne su varijante ekstremnog biciklizma - može se voziti jednom rukom, bez ruku, bez ruku uzbrdo. Može da se stoji u mestu, balansira tako da se ne dodirne nogom tlo, a postoje i "trke puževa", u kojima je pobednik onaj ko je najsporiji. Kod ekstremnog biciklizma važni su efekti - u prostoru izvesti figuru koja ima određenu težinu.

*video 1.3*

* downhill - iliti brdski biciklizam: vožnja po brdovitom terenu.
* dirtjump - skakanje sa džampova, uglavnom napravljenih od zemlje ili dasaka, veoma opasna disciplina 
   koja zahteva dobru (i skupu) opremu, jer vam od jedne vile zavisi život. Zamislite da skačete sa visine od 10-15 metara (što je ništa), i taj bajk treba da izdrži i pad i vas na njemu, pa vi vidite...
* streetride - kao što i sam naziv kaže, vožnja po ulici (recimo se može porediti sa parkurom, samo se slične stvari rade na bajku).
* country ride - vožnja po prirodi, blaža varijanta downhilla, idealna za devojke i za uživanje.

ovo su samo neke od disciplina, koje su lično meni najomiljenije.

Glavne discipline brdskog biciklizma su: Cross Country (vožnja na kružnoj planinskoj stazi u kojoj je odnos penjanja i spuštanja jednak), Downhill (spuštanje niz planinu - takmičenja su na svim skijaškim planinama, a takmičari dostižu brzinu od 85 kilometar na sat), Uphill (disciplina dugih uspona koji traju od 35-45 min, a visinska razlika je od 400-500 metara), Freestyle (disciplina u kojoj se vozi po kružnoj stazi sa preprekama) i Trials (disciplina u kojoj je cilj preći stazu koja je velika prepreka, a da se noga ne spusti na tlo-prepreku). Sve ove discipline su takmičarske, ali moguće je baviti se njima i amaterski - ako imate volje, dovoljno novca za veoma skupe, posebno konstrusane bicikle i poneki od preduslova za bavljenje ekstremnim sportom.

"Najekstremniji oblik je kad se biciklista popne na vrh neke planine i onda uradi spust preko terena koji nema stazu. Sa vrha Akanagva u Andima naš čovek se spustio biciklom (5000m) Što se tiče takmičarskog dela, Novosađani su neprokosnoveni, jedan Pančevac i nekoliko ljudi u Beogradu. Boris Popović nema konkurenciju u takmičarskom biciklizmu.

"Važne su fizičke predispozicije i malo treninga.

"Bicikli za spust imaju posebne amortizere, na oba točka. To su jako skupi bicikli, skuplji su i od drumskih bicikala. Jako su lagani a vrlo izdržljivi- spremni su da izdrže skokove, padove, vožnje po pukotinama, neravninama, preko lišća, blata... Zaštitna oprema podrazumeva posebne kacige za glavu, štitnike za noge, ruke, kolena...Vozi se po svim vremenskim prilikama (osim zimi, po snegu) Inače mount bikeri rade u Gorskoj Službi spasa- ta služba organizuje i takmičenje na Kopaoniku koje se boduje za prvenstvo Srbije." Dragan Jocić još ističe i da su takmičenja kod nas loša, pošto ovaj sport nije dobro organizovan.

"Sport je malo zastupljen kod nas jer ljudi koji bi se bavili ovim sportom žive u Beogradu a ovde nema uslova- osim na Košutnjaku, na ski stazi. Avala je nepovoljna za spust zbog šumovite konfiguracije a i dosta je strma."
 
Brdski biciklizam, ipak, može da se upražnjava na bilo kom brdu, planini ili izazovnom terenu. Vozači moraju da se oslanjanju na sebe, znaju sve o svom biciklu, nauče da menjaju delove. Potrebna je izdržljivost, samopouzdanje, osećaj za bicikl i ravnotežu. Poput svih sportova iz adrenalinske grupe sportova i ovaj sa sobom nosi poseban osećaj- testiraju se sopstveni dometi, snaga i sposobnost, savlađuje priroda...i iskušava poseban i jedinstven osećaj slobode.

Kod nas  postoje imitacije ekstremnog biciklizma, i njime se bave oni koji vole snoubord. Postojala je inicijativa da se na Avali napravi jedna staza, ali ta ideja nije realizovana. U Americi postoje strme planinske staze, na kojima biciklisti voze direktno nizbrdo.   To su ogromne brzine i ide se na rekord. Moguće je voziti i preko 110 kilometara na sat. Biciklisti imaju kacige, zaštićena kolena, laktove... Padovi su neminovni, a povrede jako teške, najčešće se lome ključna kost i šake.

Manje ekstreman oblik je vožnja na malom prostoru. Staze za biciklističke akrobacije i egzibicije postoje u Evropi, kod nas ih nema. Poligoni su dugi od 30 do 50 metara, postoje dve poletne staze koje omogućavaju i postizanje brzine i izvođenje raznih figura. U Evropi postoje i hale s takvim poligonima. Ova "umetnost na točkovima", za koju su potrebne koncentracija i spretnost, pravi je adrenalinski sport. Važna je i savitljivost, i postizanje, i održavanje ravnoteže u svim položajima. Biciklista bi trebalo da bude srednjeg ili nižeg rasta i odgovarajuće konstitucije i da fizički i psihički bude spreman da sebe trenira do savršenstva. 

" Taj sport u sebi sadrži mnoge elemente koji su nedostižni za obične ljude. Ideje o tome kako voziti bicikl i koje figure izvesti mogu da se jave i u snu"

 Od šezdesetih godina, kada je u Kaliforniji konstruisan BMX (Bicycle Moto Cross), rođen je i novi sport. Ekstremni oblici, pored vožnje na poligonima, su i vožnja po ulicama i po zemljanim stazama. Disciplina flat, vožnja po ravnom, nije ekstremna, ali ima dozu izazova i vozi se na olimpijskim igrama.

Na Vračaru je postojao BMX klub koji se ugasio 2000, kao i klub u Požarevcu.Inače ako imate šta da vozite a nemate gde navratite na poligon kod tržnog centra ušće.

E pa došao je red da vam predstavim i najvažniji biciklistički događaj na ovim prostorima trka"kroz Srbiju".Pored toga što je ovo jedna velika sportska manifestacija,ovo je jedinsvena prilika za našu zemlju da predstavi svoj turizam.Gradovi domaćini etapnih mesta bore se i za veliki pehar trke "Kroz Srbiju" kao najboljeg domaćina etape, a poslednje tri godine ga je osvajalo Vranje. Predsednik organizacije "Trke kroz Srbiju" Ljubomir Živanović je za agenciju Beta rekao da je učešće potvrdilo oko 120 biciklista iz 20 timova (18 zemlaja) koji će u šest etapa preći 1.073 kilometra.  Na ovogodišnjoj trci biće 18 prolaznih i pet brdskih ciljeva, tako da će omogućavati vozačima specijalistima da iskažu prave mogućnosti. Ovogodišnja biciklistička trka će startovati u Mladenovcu, a završetak je nakon šest dana u Rumi.Zanimljivo je da će i ove godine trka "Kroz Srbiju" u jednoj etapi se voditi kroz Republiku Srpsku, od Zlatibora, do Pala, a potom će se voziti poslednja etapa do Rume.

"Po kvalitetu učesnika, organizaciji i pratećim sadržajima 'Trka kroz Srbiju' zauzima važno mesto u srpskom sportu a po organizaciji, uslovima smeštaja i ishrane, a narocito po bezbednosti, spada među najbolje svetske trke", rekao je Živanović.

Trka je kategorije 2.2 za svetske bodove. Staza je dugačka ukupno 1.073 kilometra, ima pet brdskih ciljeva, dva prve kategorije u petoj etapi Zlatibor - Pale (Sljemeč 1.300 metra i Ravna Romanija 1.200 metara).

"Domaći takmičari nisu pobedili još od 2002. ali ove godine očekujemo da naši takmičari uz pobede po etapama ozbiljno konkurišu i za pobedu u generalnom plasmanu", kaže predsednik organizacije "Trke kroz Srbiju".

Na trci "Kroz Srbiju", ucestvovaće dve selekcije Srbije i profi tim Partizan Srbija.

Selektor Radiša Čubrić odredio je sastav za dve selekcije - nacionalni tim i Festinu. U reprezentaciji Srbije biće Nebojša Jovanović (Sparta Prag), Gabor Kasa (Spartak, Subotica), Dragan Spasić i Jovan Rajković (Železničar MBN), Predrag Prokić (Radnički Kragujevac) i Marko Stanković (Metalac, Kraljevo).

U timu Festina su: Aleksandar Milivojević i Milanko Petrović (Metalac, Kraljevo), Aleksandar Dukić i Dejan Marić (Železničar MBN), Marko Vuleta Đukanov (As Aptin), Goran Šmelcerović (Radnički Kragujevac).

Sportski direktor Partizana Dušan Banović odlučio se za sastav: Ivan Stević, Žolt Der, Esad Hasanović, Nikola Kozomara, Evgenij Sobal (Belorusija) i Jovan Zekavica.

Na trci "Kroz Srbiju" od biciklista iz Srbije pobeđivali su Radoš Čubrić (1965. i 1970.), Momčilo Lajzer (1976.), Dragić Borovićanin (1982.), Mikoš Rnjaković (1985, 1990, 1991, 1996.), Rajko Čubrić (1988. i 1989.), Zoran Ilić (1992.), Saša Gajičić (1997. i 2001.) i Aleksandar Nikačević (2000. i 2002.).

I za kraj evo malo atmosfere iz Vranja

Naravno oprema je veoma bitna ukoliko želite da vozite bezbedno,sigurno i komforno svoga ljubimca na dva točka.Uobičajena pojava je da bicikli različitih kategorija imaji slične,a neki čak i iste ramove,jer konkurencija je velika,jedni kopiraju druge,drugi treće i tako dolazi do ove pojave.Ono što čini bitnu razliku (sem naravno kvaliteta sklapanja delova u celinu i kontrole tog sklapanja) je oprema-sve sem rama: zadnji zupčanici, srednji pogon sa nosačima pedala , prednji i zadnji menjački pogon (Derailleurs), prednji i zadnji menjači , prednja i zadnja osovina točka .

Sami proizvođači opreme (Shimano kao najpoznatiji) komplete opreme dele prema ciljnoj i cenovnoj grupi. Pomenuću samo neke komplete:

• Početni: Shimano Alivio
  
• Srednji: Shimano Deore
  
• Viši: Shimano Deore XT
  

(generalni redosled za Shimano opremu, od jevtinije ka skupljoj je: Alivio -> Deore -> SLX -> Deore XT -> Saint -> Yumeya -> XTR)

Postoji i Shimano “bez kategorije” koji se nalazi na najjevtinijim biciklama (tzv. Oem pakovanja) koje ne bih baš preporučio.

Mali saveti

• Gledajte da se za šipku sedišta koristi leptir spojnica  jako korisno za brzo i udobno podešavanje (ja je imam i nema svađe, ako sestra ponekad hoće da se provoza samo lagano spusti sedište bez ključeva  i ostalih zezancija). Ako leptir spojnica ne ide uz bicikl, dodajte je odmah prilikom kupovine – jevtino a korisno.
• Gledajte da se i točkovi skidaju / stavljaju na sličan način – skuplje, ali itekako korisno(ako imate mali automobil ručno skinete prednji točak i lagano bez problema ubacite pozadi).
• Ako uzimate amortizere, krenite samo sa prednjim (zadnji ne preporučujem – samo oduzima energiju); bicikli sa oba amortizera su solidno tromiji za vožnju a najveće vibracije ionako trpi prednji.
• Unutrašnje gume su obično ili sa trkačkim (užim) ili automobilskim (širim) ventilom; iako postoje adapteri sa jedne vrste na drugu, odlučite prema potrebama; automobilski su daleko lakši za brzo pumpanje (mada je sve manje pumpi, pogotovo van centra Beograda kojima automat za vazduh radi i/ili ima crevo)
• Spoljašnje gume mogu biti sa većim šarama(pogodne za lošije terene) i manjim(za asfalt)

                             Godišnji servis

Gde god da se odlučite za kupovinu bickle, obavezno proverite da li je takozvani “nulti servis” uračunat u cenu – trebalo bi da jeste. Neke radnje rade ovaj servis odmah po kupovini (lošije) dok druge rade posle nekoliko vaših vožnji ili nedelja (bolje).To vreme je potrebno da bi utvrdili šta na bicikli nije kako treba (menjači ne rade kako treba, kočnice slabije koče, bicikl čudno škripi, točak nije centriran itd), i da to isto srede.Dobro podešen bicikl (servisiran i podmazan) ne bi trebalo da se čuje u vožnji – svakakvi čudni zvuci, pogotovo ako dolaze iz pogonskog mehanizma (srednja glava – lanac – zadnja glava) su razlog za posetu servisu.Usko vezan za nulti servis je i prvi godišnji servis; bez obzira gde držite biciklu i koliko je vozite, preporučljivo je da na početku sezone posetite vaš omiljeni servis koji će bicikl fino srediti – rasklopiti, podmazati, zameniti pohabane delove i podesiti točkove, menjače, kočnice. Za neku ne preteranu cifru (recimo do 20€) dobićete bicikl spreman za velike i nove radne pobede u nastupajućoj sezoni.

                              Osnovna oprema

Kaciga

Ja je lično ne nosim jer mi nekako izgleda štreberski i vozim već dugo bicklu tako da imam iskustva,vodim se onom čuvenom narodnom"valjda neće ništa da mi bude".Ali bi svima onima koji tek počinju da voze bajs,naročito mlađima preporučio da nose kacigu.Birajte kacigu koja vam dobro (i tesno leži), koja se može zategnuti ispod brade a da vas ne davi; nosite kacigu stalno, čak i za najkraće moguće vožnje; to će vam stvoriti uslovni refleks i uskoro nećete ni razmišljati o tome; postaće deo biciklizma kao i sam bicikl.

Naočare

Pre svega su kul,a onda i  vrlo korisne-najčešća smetala u vožnji su jako Sunce ili gomile buba, bubica i/ili prašine. Minimum koji treba da zahtevate od naočara je prava zaštita od Sunca (zaštita od UVA, UVB i UVC talasa); idealno je ako imaju izmenljiva stakla, tako da ih možete koristiti u raznim uslovima (svetao dan, predveče, loši vremenski uslovi).

Svetla / treptači

Prvenstvena uloga ovih spravica je da pojačaju činjenicu da ste i vi učesnik u saobraćaju. Iako niko prilikom kupovine ne planira da vozi u večernjim / noćnim uslovima, to će se pre ili kasnije neizbežno desiti. Za takve prilike je obavezno da obeležite svog ljubimca i to barem sa treptačima (trepćućim svetlima) kako pozadi, tako i napred. Ni mačije oči na pedalama nisu na odmet.Kasnije možete uzeti i neko efikasnije prednje svetlo (recimo CatEye, LED vrstu) koja će pored toga što vas čini vidljivijim i vama učiniti vidljive opasne prepreke u noćnoj vožnji (recimo nezatvorene šahte i gomile šuta uz ivicu puta).

Flaša za vodu

Pored upale mišića, najveći broj tegoba po vožnji je izazvan dehidracijom; stoga, bidon je obavezni deo svakog bicikla. Uobičajene veličine (zapremine) su 0,5 i 0,75l. Šta ide u bidon … malo niže dole u tekstu.

Rukavice

Ima ih sto vrsta; obično se za toplije vreme koriste verzije bez prstiju, dok je za rano proleće / kasnu jesen bolje koristiti cele rukavice. Sem primarne zaštite dlanova (kako od tvrde gume na rukohvatima upravljača tako i od padova ) tu je i zaštita zglobova od hladnog vremena / vetra.Meni su jedanput pomogle kada sam pao da ne oderem dlanove :D...

Sedište

Iako će mnogi tvrditi da je ovo itekako osnovna oprema, ipak sam ga stavio ovde.U svakom slučaju, izbor pravog sedišta može da bude razlika između pakleno-bolne vožnje (ili takvih posledica posle vožnje) i čistog uživanja kada vas zadnjica ni na šta ne opominje. Oblik sedišta (uže / šire) zavisi od tipa i načina vožnje – što ste pognutiji ka volanu (sportska varijanta) treba vam uže sedište, što ste uspravniji u vožnji (treking / gradska vožnja) treba vam šire sedište; oblik je važniji od punjenja sedišta, mada ni punjenje nemojte zanemariti.Samu udobnost sedišta je teško proceniti odokativnom metodom; najbolje je ako neki vaš prijatelj / poznanik ima slično/isto sedište i voljan je da vam ustupi bicikl na sat i više (manje od toga ne vredi).

Ja mogu da preporučim gel sedišta,ali ako pak nemate para pošto su ona malo skuplja možete u zamenu uzeti odličnu gel navlaku koja ide na svako sedište i time znatno poboljšati udobnost u vožnji.Jednom kada nađete sedište koje vam zaista odgovara, onda ga ne menjajte , bicikl i možete, ali sedište nikako :P

Sajtovi za kupovinu

1. Planet bike(www.planetbike.com)
2. Capriolo(www.capriolo.com)
3. Intersport(www.intersport.rs)
4. Vector(www.vector-bikes.com)
   
5. Cikloberza(www.cikloberza.com) način da nađete gomilu sitnica i to jevtino; takođe da se otarasite i vašeg viška; takođe je dobar izbor za polovne bicikle.

Ime ovog naslova označava trasu kojom vaš poštovani bloger voli da se leti vozika.Za one koji  su sa Karaburme ,a i za one koji nisu u kratkim crtama cu pomenuti dužinu staze ,predele koji se prolaze i jos dosta stvari :D.Cela trasa je prema mojim proračunima dugačka oko 20-tak km.Ovako krece moj letnji dan kada sam slobodan i rešim da se vozikam:

prvo ustajem iz kreveta negde popodne(priznajem nisam ranoranilac),i moja poslovica glasi:ko rano rani,ceo dan je smoren!!!,zatim nešto strpam u kljun nabrzaka,spremim ranac ono što mi je najpotrebnije za plažu i pičim napolje.Spuštam se do garaže ,prvo proveravam da li je bajs naštimovan kako treba,da se ne bi desilo da mi volan otpadne usred vožnje ko jedno leto gde zamalo ne ubih jednog roleraša na stazi.Sledeće šta je važno,stavljam MP3 u uši ,sedam na svog dvotočkaša i započinjem još jednu pustolovinu.Neko bi reko šta baljezga ovaj "Pustolovinu",za mene to jeste pustolovina,makar se istom trasom vozikao milion puta,svaki put je drugačiji nosi neku novu vrstu uzbuđenja.Uvek kada se spuštam nizbrdicom kuda idu autobusi 16,23,25 adrenalin mi se diže jer furam brzinom 20 i kusur km/č,to je takav spust da se ljudi krste kada me vide(Karamburci znaju kakva je nizbrdica u pitanju),dovoljan je trenutak nepažnje ili loše kočnice pa da se zakucam u kola,padnem  sa bicikle,i da ne nabrajam dalje da nečuje zlo :D.Posle te strmine sada se več nalazmo kod popularne autobuske stanice "tri bika",zatim sledeća deonica Pančevački most(koji se inače nalazi u BG :D),onda se spuštam u kraj zvani "Viline vode"(izbegavam iskusno pse lutalice šutirajući ih dok vozim) i pičim do dorćola na sam početak biciklističke staze kod bazena 25 maj.Kad se stupi na stazu već je druga opuštajuća atmosfera s desne strane je Dunav u kome uživam zajedno sa pecarošima,splavarima,vikendašima, ima i onih koji voze glisere itd ,na stazi se ljudi opušteno šetaju  i uživaju u lepom danu.Dok slušam clasic rock pesme i okrećem pedale sve sam bliži i bliži našem Beogradskom moru.Ali ne bojte se ima jos dosta da se vrte pedale,treba proći  Kalemegdan,Brankov most,stari most i još jedan mali delić i onda se tek stiže na Adu.Samo da napomenem unosite dovoljno tečnosti(ne alkohol :D) kada su visoke temperature i kada ste fizički aktivni da ne bi bilo posle: "ko je ugasio svetlo".E krivina kod kalemegdana uvek ima posebnu draž,to je blaga nizbrdica ,gde se uvek zaletim,a prošlo leto sam uspeo da se skrljam tu i savijem prednju gumu tako da ne može da se okreće oko svoje ose,neki bi rekli da volim da se iživljavam na bajsu,ma jok :D.Konačno posle manjih muka stiže se na Adu,e to je već jedna druga čarolija,stupa se na stazu dugu 7-8 km,tu već nema potrebe žuriti,znači posmatraju se ribe na rolerima u svojim zategnutim, polugolim, nakvarcovanim telima,uživa se u dobrom raspoloženju prisutnih,pri tom treba biti skoncentrisan i ne udariti nekog iz suprotnog smera.I da ne dužim dalje vozikam se lagano sa blagim vetrićem u kosi,vrebam dobro mesto gde mogu da se zabodem, i opustim u vodi posle ove duge iscrpljujuće vožnje.Eto ukratko sam vam preneo utiske sa mog letnjeg blejanja na bajsu,možda se još neko zainteresuje...

• Januar 2011 [2]
• Decembar 2010 [2]
• Novembar 2010 [4]
• Oktobar 2010 [6]

• Generalna [14] 

• Kojoj grupi vi pripadate?
• Spremanje bicikle za zimu
• Istorija biciklizma
• Zašto je biciklizam zdrav?
• Exxxtremni biciklizam
• Trka "kroz Srbiju"
• Bicikl oprema
• Tur De Karaburma to Ada Ciganlija
• Freebiking
• Biciklistička mafija