Biciklizam

Ime ovog naslova označava trasu kojom vaš poštovani bloger voli da se leti vozika.Za one koji  su sa Karaburme ,a i za one koji nisu u kratkim crtama cu pomenuti dužinu staze ,predele koji se prolaze i jos dosta stvari :D.Cela trasa je prema mojim proračunima dugačka oko 20-tak km.Ovako krece moj letnji dan kada sam slobodan i rešim da se vozikam:

prvo ustajem iz kreveta negde popodne(priznajem nisam ranoranilac),i moja poslovica glasi:ko rano rani,ceo dan je smoren!!!,zatim nešto strpam u kljun nabrzaka,spremim ranac ono što mi je najpotrebnije za plažu i pičim napolje.Spuštam se do garaže ,prvo proveravam da li je bajs naštimovan kako treba,da se ne bi desilo da mi volan otpadne usred vožnje ko jedno leto gde zamalo ne ubih jednog roleraša na stazi.Sledeće šta je važno,stavljam MP3 u uši ,sedam na svog dvotočkaša i započinjem još jednu pustolovinu.Neko bi reko šta baljezga ovaj "Pustolovinu",za mene to jeste pustolovina,makar se istom trasom vozikao milion puta,svaki put je drugačiji nosi neku novu vrstu uzbuđenja.Uvek kada se spuštam nizbrdicom kuda idu autobusi 16,23,25 adrenalin mi se diže jer furam brzinom 20 i kusur km/č,to je takav spust da se ljudi krste kada me vide(Karamburci znaju kakva je nizbrdica u pitanju),dovoljan je trenutak nepažnje ili loše kočnice pa da se zakucam u kola,padnem  sa bicikle,i da ne nabrajam dalje da nečuje zlo :D.Posle te strmine sada se več nalazmo kod popularne autobuske stanice "tri bika",zatim sledeća deonica Pančevački most(koji se inače nalazi u BG :D),onda se spuštam u kraj zvani "Viline vode"(izbegavam iskusno pse lutalice šutirajući ih dok vozim) i pičim do dorćola na sam početak biciklističke staze kod bazena 25 maj.Kad se stupi na stazu već je druga opuštajuća atmosfera s desne strane je Dunav u kome uživam zajedno sa pecarošima,splavarima,vikendašima, ima i onih koji voze glisere itd ,na stazi se ljudi opušteno šetaju  i uživaju u lepom danu.Dok slušam clasic rock pesme i okrećem pedale sve sam bliži i bliži našem Beogradskom moru.Ali ne bojte se ima jos dosta da se vrte pedale,treba proći  Kalemegdan,Brankov most,stari most i još jedan mali delić i onda se tek stiže na Adu.Samo da napomenem unosite dovoljno tečnosti(ne alkohol :D) kada su visoke temperature i kada ste fizički aktivni da ne bi bilo posle: "ko je ugasio svetlo".E krivina kod kalemegdana uvek ima posebnu draž,to je blaga nizbrdica ,gde se uvek zaletim,a prošlo leto sam uspeo da se skrljam tu i savijem prednju gumu tako da ne može da se okreće oko svoje ose,neki bi rekli da volim da se iživljavam na bajsu,ma jok :D.Konačno posle manjih muka stiže se na Adu,e to je već jedna druga čarolija,stupa se na stazu dugu 7-8 km,tu već nema potrebe žuriti,znači posmatraju se ribe na rolerima u svojim zategnutim, polugolim, nakvarcovanim telima,uživa se u dobrom raspoloženju prisutnih,pri tom treba biti skoncentrisan i ne udariti nekog iz suprotnog smera.I da ne dužim dalje vozikam se lagano sa blagim vetrićem u kosi,vrebam dobro mesto gde mogu da se zabodem, i opustim u vodi posle ove duge iscrpljujuće vožnje.Eto ukratko sam vam preneo utiske sa mog letnjeg blejanja na bajsu,možda se još neko zainteresuje...

• Januar 2011 [2]
• Decembar 2010 [2]
• Novembar 2010 [4]
• Oktobar 2010 [6]

• Generalna [14] 

• Kojoj grupi vi pripadate?
• Spremanje bicikle za zimu
• Istorija biciklizma
• Zašto je biciklizam zdrav?
• Exxxtremni biciklizam
• Trka "kroz Srbiju"
• Bicikl oprema
• Tur De Karaburma to Ada Ciganlija
• Freebiking
• Biciklistička mafija