Tur de Frans nije pozadina francuske sobarice već trka, oko Francuske koja je za biciklizam isto što i svetsko prvenstvo u Africi za fudbal,za sve ljubitelje biciklizma prava je poslastica posmatrati ovo takmičenje koje se održava svake godine u Julu mesecu i traje oko 3 sedmice, takmičenje koje svojom tradicijom, težinom i zahtevima privlači pažnju čak i one publike koju biciklizam uopšte ne zanima.Napori koji se traže na Trci kroz Francusku odgovaraju zahtevima deset maratonskih trka, dok pentranje na planinske uspone ukupnom dužinom nadmašuje uspon na tri Mont Everesta.Učesnici su najbolje ekipe koje dobiju poziv organizatora.Prvi Tur de Frans je bio održan 1903. godine i od tada se redovno održava osim prekida za vreme I i II sv.rata.
Najuspešniji učesnici:Rekord za sada drži Lance Amstrong(SAD) koji ima 7 uzastopnih pobeda(1957, 1961, 1962, 1963. и 1964),po četiri pobede imaju Žak Anketil(FRA),Edi Merks(BEL),Bernar Ino(FRA),Migel Indurain(ŠPA),po 3 pobede imaju Filip Tis(BEL),Lujson Bobet(FRA),Greg Lemond(SAD),Alberto Kontador(ŠPA).
-Da nije sve tako bezazleno,čak i u biciklizmu kazuju nam nesreće koje su se dogodile:
1995: 18. јул, 15.etapa:Italijan Fabijo Kasarteli na silasku sa Kol de Porteta je pao pri brzini od oko 88km/h.Pošto nije nosio kacigu zadobio je teške povrede glave i preminuo.
1967: 13. јул, 13.etapa:Englez Tom Simpson umire prilikom teškog uspona na Mont Ventu(Uzrok je srčani udar od amfetamina)
1935:Španac Frančesko Kapeda umire prilikom pada u ponor sa Kol du Galiberja.
1910:Francuz Adolf Helijerse udavio prilkom odmora na azurnoj obali.
Malo o ovogodišnjoj trci:
Ove godine, takmičari su morali da prođu šest planinskih etapa koje su bile ključne za konačan poredak u generalnom plasmanu. Prvo malo trkanja kroz Alpe, pa potom i Pirineje gde se nalaze i dva uspona na famozni Kol Turmale.Ako ostavimo ove planinčuge po strani, biciklisti će na startu imati već dovoljno zanimacija u vidu 13 kilometara vožnje po kaldrmi, što je najduža deonica na ovakvoj vrsti puta od 1983. godine.A bogami ne bih voleo da se nađem u njihovoj koži i kaznim svoju pozadinu 13km dugom kaldrmom.
Brojni takmičari su ispratili žešću klanicu na uvodne tri etape kroz Belgiju i Holandiju, a zanimljivo je da je za ovu godinu planirana samo jedna vožnja na hronometar i to u pretposlednjoj, 19. etapi.Inače za one koji ne znaju hronometar je sat dovoljno precizan i koristi se kao prenosivi „vremenski standard“ na vozilu, obično da bi određivao geografsku dužinu pomoću nebeske navigacije.
Kao što je dobro poznato, takmičari će se nadmetati za žutu, zelenu, belu i tačkastu majicu koje redom pripadaju najboljem u generalnom plasmanu, najboljem sprinteru, najboljem mladom takmičaru (ispod 25 godina) i najboljem penjaču.
*video 1.1.*
| « | Oktobar 2010 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
- Januar 2011 [2]
- Decembar 2010 [2]
- Novembar 2010 [4]
- Oktobar 2010 [6]
